Kandidatski status BiH, odgovor Rusiji

Među prvim čestitkama koje su stigle iz vrha EU je ona Johanesa Hana, bivšeg komesara za proširenje sada komesar za budžet, koji je izrazio zadovoljstvo što je BiH dobila kandidatski status.

„Veoma mi je drago čuti da će Bosna i Hercegovina dobiti status kandidata na svom putu u EU. Iskoristite sada ovu svježu motivaciju i zamah da se uhvatite u koštac sa značajnim izazovima koji su pred nama, moji bosanski prijatelji“, poručio je Han na svom tviter profilu.

Nagrada za nerad

Izazovi koji su bili pred BiH nisu bili nimalo lagani. Reforme koje je trebalo sprovesti u oblasti pravosuđa, vladavine prava, ljudskih prava, javne uprave nisu ispunjene, a 14 prioriteta koje je prije nekoliko godina postavila EU za dobijanje kadidatskog statusa, ostala su samo mrtvo slovo na papiru. Analitičari se pitaju, da li je s obzirom na fijasko većine reformi, kandidatski status samo nagrada za nerad domaćim političarima.

„Stvari su prilično jasne. Evropska unija želi pokazati da BiH pripada evropskoj porodici i uprkos falsifikovanim izborima i propasti integriteta izbornog procesa, uprkos tome što u zemlji nema ni P od pravne države, uprkos tome što smo po korupciji u samom evropskom vrhu, uprkos tome što nam je Ustav diskriminatorski, što se individualna prava krše na svakom koraku, uprkos tome što su ovdje evropske vrijednosti misaona imenica“, kaže Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, ističući da je BiH samo predmet viših interesa. 

„Očigledno je da se domaći `garanti stabilnosti` žele odobrovoljiti u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, kako bi se izbjegle eventualne posljedice ovih dešavanja, a BiH ukrotila stavljanjem pod nadzor EU“, zaključuje Topić.

Nesporno da je kandidatski staus vjetar u leđa cijeloj zemlji, koja treću deceniju ne može da se pokrene sa mrtve tačke, kada je riječ o vladavini prava, borbi protiv kriminala i korupcije, slaže se stručna javnost. BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine, nakon čega je trebao početi proces reformi. 14 godina kasnije, BiH je dobila kandidatski status a isto toliko prioriteta koji su ranije bili postavljeni, svedeni su na osam.

Potpuno urušena zemlja

„Radi se o političkoj odluci i takvu je treba prihvatiti”, rekao je nedavno za DW bivši ambasador BiH u Briselu pri evropskim institucijama, Osman Topčagić, koji je pozdravio i raniju preporuku Evropske komisije.

“Ovo za BiH, sigurno nije priznanje onog što je do sada urađeno. Jer izvještaj o napretku BiH koji je predstavljen, veoma je kritičan. U njemu se navodi da je vrlo malo urađeno, ako je uopšte nešto, i na ispunjavaju uslova na evropskom putu”, kaže Topčagić.

Zemlja je potpuno urušena korupcijom i kriminalom, nepotizmom, a nefunkcinalnost sistema je apsolutna, kaže profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, Enver Kazaz. To, upozorava, sigurno nije zasluga domaćih političara.

„Ovo treba posmatrati isključivo kao rezultat promjene na globalnom političkom polju. To je odgovor Rusiji i njenim interesima na Balkanu“, kaže Kazaz, ističući da je EU ovo morala da uradi znatno ranije.

Da bi kandidatski status imao efekta u smislu boljeg života građana, onda je to trebalo uraditi prije 20 godina, slaže se i novinar iz Mostara Emil Karamatić. Podsjeća da je BiH sada u težoj situaciji nego prije dvije decenije. 

„A ne sada od toga praviti politički uspjeh a država nikada u goroj situaciji nije bila. Tako da nemamo mi razloga za bilo kakvu radost“, kaže Karametić, dodajući da su se skoro svi trudili da sruše državu zadnjih 20 godina.

Šmit očekuje manje iseljavanja

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, rekao je nedavno u intervjuu za list Welt, da se nada da će kandidatski status podstaći ljude da ostanu u BiH. Govorio je i o postojanju namjere domaćih vlasti da se radi na reformama ali i da pravi posao tek predstoji.

„Najveća prepreka dolazi nakon sticanja statusa kandidata, kada se bude radilo na otklanjanju očite diskriminacije u zemlji“, rekao je Šmit i pojasnio: „Prema Ustavu BiH, predsjednik može biti samo Hrvat, Srbin ili Bošnjak. Sugrađani Jevreji na primjer, ne smiju se ni kandidovati. Još prije mnogo godina Evropski sud za ljudska prava tražio je da se to konačno promijeni“, zaključio je Šmit.