Kada piloti zaspu u kokpitu...
8. juli 2012"Kada pilot ode u toalet aviona…" Ono što zvuči kao manje ili više smiješan vic, vrlo je ozbiljna stvar koja se dešava, kaže Philip von Schöppenthau, generalni sekretar Evropske asocijacije linijskih pilota (ECA). On u razgovoru za Deutsche Welle kaže da je jednom, jedan od dva skandinavska pilota tokom leta otišao u toalet. Kada se vratio više nije mogao ući u kokpit jer je njegov kolega zaspao.
Može se pomisliti da je to izuetak, no Philip von Schöppenthau tvrdi drugačije: "U anketama provedenim u skandinavskim zemljama se pokazalo da između 50 i 55 posto pilota u kokpitu, bez prethodnog upozorenja kolegama, zaspe."
Preumoran za prizemljavanje
Javnost obično za ovakve slučajeve ne sazna. Ipak na vidjelo ih je izašlo nekoliko, jedan čak i iz Njemačke. Piloti komapanije airberlin su tokom leta AB-9721 sa Majorke u Minhen 5. maja, odaslali Pan-Pan signal. Taj signal je neka vrsta alarma, hitni poziv iz kokpita ukoliko postoji akutna opasnost za putnike i avion. Da je postojala akutna neposredna opasnost, piloti bi poslali tzv. "Mayday" signal.
Povod za odaslani alarm bio je taj da su piloti bili preumorni za slijetanje tako da su zamolili da ovaj posao preuzme automatski pilot.
Avio kompanije na upite o ovakvim slučajevima obično reagiraju vrlo suzdržano. Airberlin nije pristao na intervju sa novinarom Deutsche Wellea na ovu temu ali je pismeno odgovorio: "Airberlin intenzivno sarađuje sa nadležnim institucijama kojima je i o pomenutom slučaju proslijedio odgovarajuću dokumentaciju."
U saopštenju se dalje navodi: "Maksimalno dnevno radno vrijeme koje je dozvoljeno za pilote airberlina prilagođeno je tarifnim ugovorima. Time su zakonske odredbe više nego ispunjene." I zasta, na osnovu istraživanja Radio-televizije NDR, piloti su na poslu bili samo deset sati, znatno manje nego što to zakon dozvoljava.
Ekonomska kriza utiče i na rad avio kompanija
Evropska agencija za sigurnost u zračnom prostoru (EASA) određuje okvire radnog i vremena predviđenog za pauze pilota. "Tako je naprimjer na evropskom nivou propisano da piloti ne smiju letjeti duže od 13 sati", objašnjava Philip von Schöppenthau. "Broj sati se međutim može povećati na 14 ili 15." Ove evropske odrednice EASA trenutno revidira, tako da će biti završene nakon ljeta. Schöppenthau se međutim pribojava da se uvjeti za pilote neće poboljšati. Razlog je ekonomska kriza koja avio kompanije primorava da rade učinkovitije.
No bez obzira kako bude izgledao novi pravilnik - svaka zemlja i svaka avio kompanija imaju mogućnost da same odrede, odnosno poboljšaju svoje smjernice. Tako svaka kompanija može naprimjer uvesti kontrolne mehanizme, kako bi riješila probleme premorenosti pilota.
"Sjećam se leta iz Kine za Njemačku tokom kojeg smo desetak minuta zaspali - i to zajedno." Ovu rečenicu je nedavno u intervjuu za televizijsku stanicu NDR izgovorio iskusni kapetan aviona Thomas Büld, koji je radio za razne avio kompanije. Najveća njemačka avio kompanija Lufthansa problem pokušava riješiti tako što je uvela tzv. "napping smjernicu", objašnjava Michael Lamberty, glasnogovornik Lufthanse.
"To nap" je engleska riječ i znači otpilike "malo odspavati". Ona praktično predviđa da pilot koji je umoran to kaže svom kolegi i da onda može odspavati deset do dvadeset minuta. Za to vrijeme drugi pilot je još više na oprezu.
Nedostatak sna nije jedini problem
Problem nije samo to što piloti tokom leta zaspu, već što su generalno umorni, objašnjava Philip von Schöppenthau, iz Evropske asocijacije linijskih pilota. Jer, piloti koji su premoreni u kritičnim situacijama ne reagiraju onako kako bi trebali. "Ono što se redovno dešava je da prilikom tehničkih problema ili tokom vremenskih nepogoda piloti koji nisu potpuno fit i budni, ne poduzimaju prave radnje."
Javnost o tome malo sazna, kaže Schöppenthau. No i same avio kompanije ne saznaju dovoljno o problemima preumorenosti pilota jer piloti rijetko šalju izvještaje svojim firmama, ako dođe do incidenata. Oni se naime često boje da bi takvi izvještaji mogli imati negativne posljedice na njihovu karijeru.
Autori: Marco Müller/Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Svetozar Savić