Francuska traži pomoć

"Bio je to neobično emocionalan susret, što nije karakteristično za konferencije ministara odbrane", izjavila je Federica Mogherini nakon sjednice u Briselu. Razlog je jasan. „Teroristički napadi u Parizu“, rekla je ona, „su napad na našu civilizaciju i njene korijene i Evropa u suzbijanju terorizma očekuje podršku od svih susjeda, pa čak i arapskih zemalja. Bio je to jako tužan dan za Francusku i cijelu Evropu. Ali mi ćemo pokazati da zajedno stojimo u našoj borbi“.

Francuska je iskopala mnogima nepoznati član 42.7 Evropskog ugovora i zatražila pomoć evropskih partnera. Visoka predstavnica Mogherini je tu klauzulu pročitala novinarima, jer polazi od toga "da je niko ne poznaje“ Odredba glasi: „Kada je država članica EU žrtva oružanog napada na njenu teritoriju, onda su joj druge članice dužne pružiti pomoć i podršku u skladu sa članom 51 Povelje UN-a."

To ne znači da će iz toga proizaći zajednička vojna misija EU, ali podrazumijeva bilateralnu pomoć. Mnoge članice EU su na taj apel odgovorile nudeći Francuskoj vojnu, materijalnu i svaku drugu pomoć, kako bi se ova zemlja malo rasteretila.

Šta Francuzi traže od EU-partnera?

Ministar odbrane Yves Le Drian konkretizirao je šta njegova zemlja traži od partnera u ovim teškim momentima. No, najprije se zahvalio na sućuti koje su mu uputile njegove kolege. „Neki su to čak uradili na francuskom“, rekao je Le Drian, što je poseban znak saosjećanja na konferencijama na kojima se uglavnom govori na engleskom jeziku. Ali šta njegova vlada želi konkretno? Očito mnogo više od bolje saradnje i komunikacije između tajnih službi ili potpore sigurnosnih službi.

"Francuska ne može sve sama uraditi", kaže Le Drian. Moglo bi se raditi o tome da joj se pruži vojna pomoć u okviru intervencija u Siriji, Iraku ili drugih vojnih operacija. Pored toga on je izričito spomenuo angažman u regionu Sahel (op. ur. koji čine Senegal, Mauritanija,Mali, BurkinaFaso, Niger, Nigerija, Čad, Sudan, Etiopija, Eritreja, Džibuti i Somalija), u Centralnoafričkoj Republici i Libanu. "Trebalo bi vidjeti šta je EU zajednički spremna da uradi. Svi su obećali pomoć , na Srednjem istoku ili negdje drugo. Svi će pomoći i to brzo, inače nam pomoć neće biti od koristi", rekao je francuski ministar odbrane.

Francuska je na izmaku snaga s obzirom na to da učestvuje u niz vojnih intervencija u afričkim i bliskoistoönim zemljama. A 3.000 vojnika ova zemlja dodatno mora angažovati na zaštiti javnih mjesta i ustanova.

Zašto ne pomoć od NATO-a?

"To je prije svega politički statement", pojašnjava Federica Mogherini, odgovarajući na pitanje zašto se Pariz nije odmah pozvao na klauzulu NATO-a, koja glasi: „Kada je jedna zemlja članica napadnuta, to je kao da su napadnute sve.” Tako su to uradile Sjedinjene Države nakon napada 11. septembra. "Zajednička evropska odbrana je nešto, što imamo i što se može aktivirati.“ No, francuskoj vladi nije samo stalo da dobije vojnu pomoć. „Koju će vrstu pomoći koja članica dati, pitanje je bilateralnih dogovora i diskusije o tehničkim detaljima“, rekla je Mogherini. Pri tome će se uzeti u obzir različita politika ministarstava odbrana zemalja članica EU kao i njihove sposobnosti.

To znači da bi u budućnosti i Njemačka mogla stajati pred vojnim učešćem na Bliskom istoku, koje je u prošlosti odbijala. Njemačka ministrica odbrane Ursula von der Leyen je obećala francuskom kolegi po funkciji podršku i ponudila mu da rastereti Francusku u Maliju. Francuzi su se, s druge strane, jako interesovali za njemačka iskustva po pitanju angažmana kurdskih boraca.