Francuska - kočnica vizne liberalizacije za BiH

Tokom prošlonedjeljnog sastanka predstavnika zemalja članica Evropske unije (EU) i Evropske komisije (EK), na kome je razamtran izvještaj Komisije o ispunjenosti uslova BiH i Albanije za dobijanje bezviznog režima, došlo je za neke do neočekivane situacije. Prema navodima diplomatskih izvora, Francuska je postavila ozbiljne primjedbe na izvještaj Evropske komisije kojim se pozitivno ocjenjuje ispunjenost svih uslova iz Mapa puta BiH i Albanije.

Francuska je tako na listi svojih zamjerki postavila pitanje efikasnosti borbe protiv korupcije i kriminala u BiH i Albaniji, pitanje strategije povratka i reintegracije izbjeglica, finansiranje političkih partija, kao i kratak vremenski period za konačnu ocjenu o ispunjenosti svih uslova iz Mape puta. Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI) za Dojče vele ovim povodom kaže: „Negativan stav Francuske iznenadio je sve, jer primjedbe koje je Francuska iznijela nisu bile opravdane. Preispitujući izvještaj Evropske komisije, kojim se jasno kaže da su ispunjeni svi uslovi za viznu liberalizaciju za BiH i Albanijiu, cijeli proces se dovodi u pitanje - proces koji je bio jasno postavljen. Rečeno je: „Ukoliko vi sprovedete neophodne reforme, mi ćemo vam dati bezvizni režim.“

Sukob preko leđa BiH i Albanije?

Razmatrajući neke od primjedbi Francuske, u EIS kažu da pitanje transparentnosti finansiranja političkih partija nikada i nije bilo kriterijum zacrtan u Mapi puta, kao i da nijedna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije „nije savršena“, pa ni u samim članicama Unije. „Evropska komisija je u Mapi puta postavila jasne kriterijume koje su BiH i Albanija ispunile“, kaže Štiglmajer i za Dojče vele dodaje: „Primjedbe Francuske su teško razumljive. Postoje glasine da one i nisu povezane sa procesom vizne liberalizacije za BiH i Albaniju već da Francuska želi da se na neki način osveti Evropskoj komisiji koja ju je kritikovala zbog zatvaranja romskih kampova i deportacije Roma. Možda je u pitanju i jednostavno antimuslimanska predrasuda.“

Štiglmajer upozorava i na mogućnost da ovakav stav, jedne tako važne članice EU kao što je Francuska, može uticati i na neke manje članice da promjene svoje mišljenje čime bi postizanje konsenzusa unutar Unije o „zelenom svjetlu“ za bezvizni režim za BiH i Albaniju bilo odloženo, ali i ugroženo.

Odlaganje na štetu svih

I dok se očekuje da prijedlog Evropske komisije za viznu liberalizaciju za BiH i Albaniju dobije podršku u Evropskom parlamentu, postavlja se pitanje da li će Francuska do predstojećeg sastanka ambasadora zemalja članica u Briselu, zakazanog već za srijedu (29.09), promjeniti svoje mišljenje. Time bi se omogućilo da se pitanje vizne liberalizacije eventualno nađe na oktobarskom Vijeću ministara. Ukoliko ne, početak novembra je naredni i prema mnogima, vjerovatniji termin za ministarsku odluku o ovom pitanju. Aleksandra Štiglmajer se nada da će Francuska što prije shvatiti da su BiH i Albanije napravile odličan posao, ali i shvatiti „štetu koju pravi“: „Važno je da BiH i Albanija dobiju bezviznui režim čim ispune uslove i da im time Evropa pokaže dobrodošlicu. Sa ovakmim francuskim stavom to se dovodi u pitanje. Dovodi se u pitanje i kredibilitet EU, kao zbog samog procesa liberalizacije viza, tako i zbog političke deklaracije, koju je prošlog novembra podržala i Francuska, a kojom je obećano da će procesuiranje bezviznog režima za BiH i Albaniju biti tretirano kao hitno. Francuska to sad odlaže.“

U ESI poručuju da i pored iznenađenosti, primjetne kako među zemljama članicama tako i u evropskim institucijama povodom ovakovog stava Francuske, BiH i Albanija imaju prjatelje i podršku u Briselu da se proces vizne liberalizacije završi do kraja godine.

Autor: Marina Maksimović

Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić