Finansiranje haških optuženika - simboličan i skup čin?

Izvjestilac za BiH u Evropskom parlamentu, Doris Pack za DW ocjenjuje da je u pitanju “politička poruka” kojom RS želi da izrazi svoju posebnost u odnosu na ostatak BiH.

“Republika Srpska vjerovatno misli da je tako bogata da može da troši novac na ljude koji su dobro zbrinuti u Hagu i koji žive mnogo bolje nego neki u RS ili BiH. Ja ne mislim da im je potreban novac iz RS. U pitanju je simboličan, ali skup čin, jer je taj novac potreban za budžet. Vidjela sam mnogo siromašnih i u RS i u BiH i trebalo bi da se novac čuva za stvari koje su više u interesu građana“, smatra Pack.

UN izdvaja budžet za finansiranje optuženih

U Haškom tribunalu za DW objašnjavaju da je na svakoj zemlji da odluči “šta i kako” odnosno u kojoj će mjeri podržavati razne aspekte troškova svojih građana koji se nalaze u pritvoru. Tribunal u to ne ulazi, ali naglašava da su potrebe Međunarodnog suda, kao i “potpuno finansiranje troškova optuženih” obezbijeđeni iz budžeta UN-a.

“U trošokove vezane za optužene spada vođenje pritvorskie jedinice i troškovi pravne pomoći”, objašnjava za DW Magdalena Spalinska iz pres službe Tribunala u Hagu.

“Sa jedne strane pritvorenicima se pruža niz besplatnih usluga i aktivnosti, kao što su zdravstvena zaštita, radna terapija, uslovi za pripremanje odbrane, računarska oprema, obrazovni kursevi, sportske akitvnosti i ishrana. Isto tako oni dobijaju i džeparac za manje troškove.”

U Tribunalu u Hagu nisu mogli da preciziraju koja suma je obezbijeđena od strane UN za troškove optuženih, ali kažu da “svi dobijaju isto” i da je budžet rezultat detaljnih kosultacija Tribunala i UN-a.

“Što se tiče troškova za pravnu pomoć u ovom trenutku ona predstavlja više od 10 odsto budžeta Tribunala. Tokom prethodnih godina većini optuženih odobravana je kompletna pravna pomoć, zaključno sa februarom ove godine. Od ukupno 133 optuženih 81 osoba je primila kompletnu pravnu pomoć, 39 djelimičnu, a njih 10 nije zatražilo nikakvu pravnu pomoć”, navodi Spalinska, dodajući da je na optuženima da dokažu “slabo imovinsko stanje” odnosno nemogućnost plaćanja odbrane.

Kacin: „Postoje drugi prioriteti u BiH”

Navodeći da su i Hrvatska i Srbija na pretpostavci nevinosti svoje državljane odvedene u Hag finansijiski pomagali, izvjestilac za Srbiju, Jelko Kacin kaže da se u datom slučaju može baviti “samo BiH, a ne pojedinim entitetima” i dodaje: “Mislim da BiH ima mnogo drugih prioriteta na koje bi mogla da potroši taj novac. Ako ne drugačije onda na formiranje nekog komiteta za izradu zajedničkih udžbenika za istoriju ili za RECOM i pomirenje u regionu. To bi bilo daleko bolje i efikasnije za budućnost BiH i njenih građana”.

Autor: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić