EU se sve više oslanja na Fronteks

U Briselu su trenutno u toku pregovori o reformi Zajedničkog evropskog sistema azila. Planirane ubrzane procedure na spoljnim granicama EU i deportacije u treće zemlje ne izazivale su proteste - ne samo na Dan izbjeglica 20.juni. EU namjerava da do proljeća usvoji i novu uredbu, koja će takođe dati mnogo veći značaj agenciji EU za graničnu i obalsku stražu – Fronteksu.

- pročitajte još: Frontex: Sve za zaštitu vanjskih granica EU-a?

Upravo je odlučeno da će Fronteks igrati centralnu ulogu u implementaciji takozvanog ETIAS-sistema. On ima za cilj da identifikuje da li nečiji ulazak ugrožava bezbjednost zemalja u šengenskom prostoru.

Agencija je takođe sve više uključena u repatrijaciju odbijenih tražilaca azila. Duž spoljnih granica EU, 2.700 zaposlenih u Fronteksu trenutno je uključeno u 20 operacija zajedno sa lokalnim snagama, objašnjava portparol Frontexa Pjotr Svitalski. „Ove operacije  u zaštiti spoljnih granica EU i borbi protiv kriminala podržavaju države članice i susjedne zemlje“, kaže on. Fronteks je aktivan na Mediteranu: na grčkim obalama u operaciji Posejdon i na italijanskim obalama u operaciji Temida. „Ali aktivni smo i u trećim zemljama, na primjer na zapadnom Balkanu ili u Moldaviji.“

Više značenja, moći i novca

S obzirom na sve veći broj izbjeglica, Fronteks sve više dobija na značaju, sa više ovlašćenja i više novca. U tekućem budžetu do 2027. godine planirano je 5,6 milijardi evra. Zatim bi trebalo da postoji i stalna rezerva sa 10.000 graničara EU.

„To je jedan od naših najvažnijih budućih projekata“, kaže Hans Lajtens. Novi izvršni direktor ne želi da govori o tome da li je Frontex dovoljno popunjen ljudstvom. Samo kaže da su se tako dogovorile zemlje članice. „Pretpostavljalo se da će biti potrebno 10.000 ljudi da bi agencija mogla da ispuni svoje zadatke. I ako ova računica uspije, biću zadovoljan“, kaže on. Inače, njegov posao je da informiše Evropsku komisiju i države članice, koje moraju da obezbijede kadrove, „šta je potrebno danas i sutra za zadatke koji će se nesumnjivo povećavati”.

Skandali i sumnje na “pushbacks”

Za vrijeme prethodnika Hansa Lajtena, ova agencija za zaštitu granica EU bila je umiješana u brojne skandale i osumnjičena da je u najmanju ruku tolerisala takozvane “pushback-ove”, odnosno nasilna odbijanja migranata na granicama EU. „Kao agencija za zaštitu granica, Fronteks je prvenstveno služio za jačanje takozvanih pushbackova", smatra Kornelija Ernst, portparolka Ljevice u Evropskom parlamentu za politiku azila i migracije. „U tom pogledu, Fronteks je pogrešan odgovor na migracije“, dodaje ova političarka.

U međuvremenu je u Frontexu došlo do korjenitih promjena. Lena Dipon kaže da niko od primarno odgovornih više nije na funkciji, a kontrolni mehanizmi ponovo rade. Dipon je portparolka za unutrašnju politiku grupe CDU/CSU, a u parlamentu EU predsjedava istražnom grupom Fronteksa, koja prati rad agencije.

"Strukturne promjene su bile neophodne, a daju i efekta. To nije završen proces, iako je većina preporuka Evropskog parlamenta i kontrolnog tijela Fronteksa već sprovedena. Ovaj proces će se nastaviti", rekla je Dipon.

- pročitajte još: Mediji: Kontrola europskih granica i nasilno vraćanje migranata

Sada su, međutim, tu i nove kritike zbog katastrofe na brodu, koji se prevrnuo na grčkoj obali prošle nedelje, kada je smrtno stradalo više od 500 migranata. Navodi se da je Fronteks znao za preopterećeni brod i da je trebalo da pokrene mjere spasavanja. U stvari, letjelica za nadzor opremljena termalnim kamerama uočila je brod, i kako je u takvim slučajevima predviđeno, obavijestila grčke vlasti.

mr/ARD/ss

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu