"EU i Zapad treba na Balkanu da sviraju prvu violinu"

Neke zemlje zapadnog Balkana čekaju već dvadesetak godina da se približe EU - ali put je trnovit. U mnogim slučajevima, neophodne reforme nisu sprovedene, a dugo je nedostajalo političke volje i jasne strategije za zapadni Balkan u samoj Evropskoj uniji.

Ali sada, u vremenu u kojem se EU suočava sa dva rata – ruskim agresorskim ratom u Ukrajini i sukobom na Bliskom istoku – jasno je da bi nestabilan zapadni Balkan mogao da postane dodatni bezbjednosni rizik. „Ruski agresorski rat protiv Ukrajine čini proširenje EU geopolitičkom nužnošću“, rekla je njemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) u ponedeljak u Crnoj Gori – prvoj destinaciji njenog dvodnevnog putovanja na zapadni Balkan.

Crna Gora ubrzava tempo

Vrijeme putovanja nije slučajno: sljedeći izvještaj Evropske komisije o napretku biće objavljen sredinom marta, a ubrzo nakon toga biće preduzeti dalji koraci na samitu EU. Crna Gora, koja je i članica NATO-a, najdalje je odmakla od šest zemalja kandidatkinja za članstvo u EU na zapadnom Balkanu.

Crna Gora je započela reformu pravosuđa, a pozicija višeg javnog tužioca koja je godinama bila upražnjena konačno je popunjena pod pritiskom Brisela. Ali, još je dug put do ispunjenja svih kriterijuma. Ipak, proevropska vlada Crne Gore gura naprijed sa ambicioznim planom; ona predstavlja nacionalnu inicijativu čiji je cilj da 2028. godine postane 28. država članica EU.

Od 2028. u EU?

Berbok nije željela da pominje određeni datum. Oni žele da zajedno „i brzo" krenu putem ka EU. Ali proširenje „nije cilj samo po sebi, već služi jačanju naše zajedničke Evrope", rekla je ona, umanjujući tako očekivanja. Od 33 otvorena poglavlja, Crna Gora je do sada zatvorila samo tri. Ipak, crnogorski ministar inostranih poslova Filip Ivanović ovo u javnosti predstavlja kao pozitivan signal. Njegova zemlja želi da se drži datuma 2028: „To je moguće i realno“, uvjerava on.

U Crnoj Gori je podrška pridruživanju EU posebno visoka: skoro 80 ​​odsto stanovništva pozitivno gleda na članstvo u EU. Poređenja radi: U Srbiji tek svaki treći građanin podržava pristupanje EU. Sadašnje crnogorsko rukovodstvo želi da iskoristi pozitivno raspoloženje za reforme.

Bosna i Hercegovina na raskršću

Savjet ministara Bosne i Hercegovine, zemlje u koju je Berbok stigla drugog dana svog putovanja, takođe je pružio uvjeravanja da će podržati neophodne reforme. Nakon zakona o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, zemlja uskoro treba da donese još jedan zakon za rješavanje sukoba interesa i započne reformu pravosuđa.

Njemačka ministarka spoljnih poslova trenutno vidi Bosnu i Hercegovinu "na ključnoj raskrsnici" na putu ka EU. "U istoriji uvijek postoje trenuci kada morate iskoristiti priliku", upozorila je Berbok na konferenciji za novinare u Sarajevu sa bh. kolegom Elmedinom Konakovićem.

Ali, proces političkog odlučivanja je veoma težak u Bosni i Hercegovini. Pošto je zemlja podijeljena na tri etničke grupe, velike reforme zahtijevaju posebno velike napore da bi se došlo do jedinstvenog stava. "Ovdje svaki političar može blokirati procese donošenja odluka“, rekao je ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković objašnjavajući situaciju. „Ne želimo da uskratimo našim građanima šansu da uđu u EU“, rekao je Konaković.

Ruski uticaj unosi destabilizaciju

BiH je kandidatkinja za članstvo u EU od decembra 2022. godine. Njeno rukovodstvo se trenutno bori ne samo za spremnost svih dijelova zemlje da se reformišu, već i protiv sve češćih pokušaja destabilizacije iz Moskve. U Bosni i Hercegovini sve to ima jedno lice: to je Milorad Dodik. Nacionalistički predsjednik Republike Srpske (RS) ima za cilj da odvoji etnički srpski dio od ostatka zemlje. Slično predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, on takođe održava bliske kontakte sa Kremljom i nedavno je posjetio dva vladara Istoka: Aleksandra Lukašenka i Vladimira Putina.

Rukovodstvo Bosne i Hercegovine pokušava ka spolja umanjiti problematičnu ulogu separatiste Dodika. Ljudi u zemlji su se navikli na njega, rekao je Konaković. Ali, Berbok je na zajedničkom sastanku upozorila na „maštanja o podjelama" i promovisala jedinstvo zemlje na putu ka EU. „Želimo da se Bosna i Hercegovina kao cijela država pridruži Evropskoj uniji", rekla je ona u Sarajevu.

Zapadni Balkan je geopolitički važniji nego ikad

Pored unutrašnjih političkih problema i rastućeg političkog uticaja Rusije, aktuelna geopolitička situacija takođe izaziva zabrinutost na zapadnom Balkanu. Neki strahuju da će poslije evropskih izbora za Evropski parlament biti više evroskeptika za proširenje EU i da će Donald Tramp (Trump) pobijediti na izborima u SAD. Zabrinutost je da bi to ponovo odvuklo pažnju Evrope sa zapadnog Balkana.

Njemački kreatori spoljne politike ne vide da se to dešava na taj način. Opozicioni političar Jirgen Hart (Juergen Hardt) iz CDU, koji je pratio Berbok na putovanju u Crnu Goru i BiH, smatra da će geopolitički značaj zapadnog Balkana za Evropu vjerovatno rasti s obzirom na takve scenarije. „Trenutno je veći nego ikada ranije“, rekao je on za DW. Region onda ne bi smio da bude prepušten ruskoj zoni uticaja.

„Posebno u pozadini činjenice da nam je zapadni Balkan toliko blizu, naš cilj sada mora biti da Evropa i Zapad tu sviraju prvu violinu", rekao je specijalni izaslanik Savezne vlade Njemačke za zemlje zapadnog Balkana Manuel Saracin (Sarazzin) koji je takođe bio u pratnji Berbok. Jer, nestabilan region na kućnom pragu EU bi inače mogao da postane velika slaba tačka za Evropsku uniju.