EU i Tunis: Dil na uštrb prava migranata?

Najviše bi volio da se vrati u Nigeriju, kaže Viktor Ambedane. U Tunisu je već šest mjeseci, kaže. Dva puta je pokušao da pređe more, dva puta nije uspio, a posljednji put je takođe opljačkan: „Nedavno nas je napala mafija. Ukrali su mi mobilni telefon, novac i sve ostalo, spavam nedelju dana na ulici."

- pročitajte još: Sporazum EU-a s Tunisom o migrantima

Viktor nije čuo ništa o sporazumu o migraciji koji su EU i Tunis potpisali dan ranije. Ali on je već odustao od svojih planova, čak i bez pomoći EU ili tuniske vlade. „Ne znam više šta da radim", rekao je za DW. „Ne razmišljam više o odlasku u Evropu."

Sporazum o partnerstvu između Tunisa i EU i dalje se zasniva isključivo na deklaraciji o namjerama koju pojedine evropske države tek treba da potpišu. Međutim, aktivisti za ljudska prava sa obje strane Mediterana žale se da je već jasno u kom pravcu se ide – odnosno ka daljem ograničavanju mogućnosti migracije i bjekstva, a sve zasnovano na dogovoru sa sve autoritarnijom zemljom na granicama Evrope.

- pročitajte još: Legalna migraciona ruta: Njemačka ministrica u misiji u Tunisu

Sporazum je „unilateralna evropska vizija", kritikuje Ramadan Ben Omar iz Tuniskog foruma za ekonomska i socijalna prava. Memorandum je potpisan u nedemokratskim okolnostima, kaže on, misleći na predsjednika Kajsa Sajeda, koji sve više ograničava demokratska prava i strukture. Evropljani su prije svega zabrinuti za suzbijanje neregularnih migracija. Činjenica da predloženi sporazum uključuje i obimni program podrške tuniskoj ekonomiji je samo u "kozmetičke svrhe", rekao je Ben Omar za DW.

„Sporazum između EU i jedne osobe": Dopisnik koji izvještava iz Tunisa kritikuje, po njegovom mišljenju, nedovoljan politički legitimitet sporazuma o migraciji.

Karl Kop, šef odjeljenja za Evropu u Pro azilu, na to gleda slično. Kako će pakt koji je sada najavljen uticati na prava izbjeglica još se ne može detaljno reći, rekao je Kop za DW. Međutim, on oštro kritikuje migracionu politiku Tunisa i u mnogome sumnjivu motivaciju Evropljana: „Vidimo da jedan partner EU agituje govorom mržnje protiv susubsaharskih izbjeglica. Vidimo da su stotine ljudi napuštene u pustinji prema Libiji. Teško je bilo šta dobro očekivati od sporazuma sklopljenog pod ovakvim okolnostima. Očigledno se radi o tome da jedan autokrata presreće ljude koji se kreću ka Evropi."

Svom žestinom protiv izbjeglica

U stvari, tuniski predsjednik se posljednjih nedelja obračunava sa izbjeglicama iz podsaharske Afrike. U gradu Sfaksu došlo je do nasilnih sukoba između afričkih migranata i lokalnog stanovništva. Osim toga, prije samo nekoliko dana, tuniske vlasti su na granici sa Libijom, usred pustinje, ostavile oko 800 izbjeglica. Druge izbjeglice su odvedene na granicu sa Alžirom, u regionu opasnom po život. Samo nekoliko dana kasnije nadležni su preuzeli brigu o na milost i nemilost ostavljenim ljudima. Prema nepotvrđenom izvještaju Al-Džazire, takođe se navodi da je bilo smrtnih slučajeva.

Samo u ponedeljak (17. jula) su aktivisti "Arapske organizacije za ljudska prava" (AOHR) pozvali međunarodne organizacije da se pobrinu za oko 360 ljudi spašenih iz Tunisa. "Prema libijskim graničnim stražama, 360 migranata, uključujući žene i djecu, hitno je potrebna humanitarna i medicinska pomoć", saopštio je AOHR.

Prema izvještajima novinske agencije AFP, libijski graničari su prethodno spasili desetine migranata koji su ostali bez vode, hrane ili skloništa na strani Tunisa u pustinjskoj pograničnoj oblasti. Novinari AFP-a su rekli da su vidjeli izbjeglice kako lutaju u blizini pograničnog grada Al-Asa. Shodno tome, bili su vidno iscrpljeni, ležali su žedni u pijesku i tražili zaštitu pod rijetkim žbunjem na temperaturama od preko 40 stepeni.

Borba protiv trgovaca ljudima - ili borba protiv bespomoćnih?

Aktivista Ramadan Ben Omar strahuje da će se sumnjiv tretman Tunisa prema izbjeglicama i migrantima nastaviti kao rezultat sporazuma o migraciji. Zato što se proširuje tuniska kontrola nad obalama i Tunis efektivno transformiše u instituciju koja štiti evropske granice. On strahuje da bi deportacija mogla biti organizovana kroz uspostavljanje pritvorskih centara, iako je Tunis ranije odbacio tu ideju.

Deklaracija EU prvenstveno želi da preduzme mjere protiv industrije krijumčara ljudi, što takođe nije baš vjerodostojno, dodaje Karl Kop iz Pro azila. „Svako ko želi da se bori protiv trgovaca ljudima treba zapravo da ponudi legalne načine dolaska. Međutim, onaj ko se zatvara samo podstiče industriju krijumčarenja: Borba protiv krijumčarske industrije je stoga više borba protiv onih koji traže zaštitu. Oni nikada ne bi trebalo da stignu u Evropu."

Novinarka iz Tunisa kritikuje nedostatak transparentnosti u sporazumu o migraciji. To će Tunis pretvoriti u neku vrstu otvorenog groblja za migrante iz podsaharske Afrike, kritikovala je ona na Tviteru.

"Ne želimo da se vratimo"

Ni Meriem Taba u tuniskoj luci Sfaks nije čula ništa o sporazumu o migraciji između EU i Tunisa. Za razliku od Viktora Ambedane iz Nigerije, ona ipak želi da nastavi da pokušava da stigne do Evrope i neće dozvoliti da je bilo šta zaustavi, bez obzira koliko bilo teško. Ona je u Tunisu dva i po mjeseca, rekla je Gvinejka za DW. "Dva puta sam hapšena. Za sada ne ide. Umorni smo."

Ipak, ona bi željela da krene upravo onom rutom ka Evropi koju bi EU, uz pomoć Tunisa, sada masovno željela da oteža – opasnim prelazom preko Sredozemnog mora ka Italiji. „Želimo da pomognemo našim porodicama", kaže ona. "Ne želimo da se vratimo kući."

Na tekstu sarađivao: Vahid Daheč, Sfaks, Tunis

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu