BiH najsiromašnija zemlja u Evropi
30. decembar 2017
Nema razvoja bez investicija, ili nema investicija bez infrastrukture, ili nema infrastrukture bez kredita. Nekoliko fraza koje se godinama vrte postale su realnost cijele BiH. Potrebne su investicije, a investicija nema bez stvaranja povoljne klime za ulaganje; a uz sve to neophodan je novac od kredita koji će da pristigne uz povećanje akciza. Suština je da su upravo akcize i sve što je pratilo raspravu o njima obilježilo prethodnu godinu.
Prodavači magle
“Asocijacije na 2017. biće definitivno akcize i upitnik, kao i prodavanje optimistične magle u krajnje zapaljivoj retorici. Statistika može i nebo ofarbati ako je politika zloupotrebljava, ali onda padne kiša i pokažu se stvarne boje. Kiša je pala i u vidu većih zaduženja i države i građana s jedne strane, a s druge i porasta nivoa štednje. Znači da se sastavlja kraj s krajem zaduženjima, a ono što je na štednji kaže da nema povjerenja ni u vlast ni u poslovno okruženje da bi investiralo”, kaže za DW ekonomistkinja, Svetlana Cenić.
Kiša je pala odavno na ekonomsko nebo BiH ali u ovom slučaju sunce nikako da se pomoli nakon kiše. Statistički podaci govore o povećanju zaposlenih, najvećem nakon rata, o rastu BDP-a, o rastu pokrivenosti uvoza izvozom. S druge strane, inflacija pojede svako povećanje penzija od nekoliko maraka ali i plata. Tako će se vlast pohvaliti da je prosječna plata 2005. godine bila 400 maraka a danas je duplo veća. Tačno, samo što je jaje u odnosu na taj period danas skuplje nekoliko puta a o drugim stvarima da ne govorimo. Umjesto da se radi na ekonomskim reformama i stvaranju boljeg poslovnog ambijenta, politika, koja i tu stvara uslove, nije bila dovoljno dobra. Ni ove godine.
Još jedna godina u vjetar
“Problem je što se niko, pa ni međunarodna zajednica, nije potrudio da napravi bolju klimu za ulaganja u BiH. Mi smo propustili još jednu godinu koja je najavljivana kao reformska a nikakve reforme nismo dobili. Ako hoćete da budem ironičan, dobro u tom svemu je to što su mladi prepoznali sve to i bježe glavom bez obzira iz BiH”, kaže ekonomista Zoran Pavlović.
Za vlast, sprovođenje reformi je neupitno a realizaciju predstavljaju donošenjem Zakona o akcizama. Nakon njegovog usvajanja, Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je odmah 70 miliona evra Repubici Srpskoj za izgradnju dijela Koridora Vc koji prolazi kroz RS. Za kompletnu dionicu očekuje se nastavak pregovora. Ali premijerka RS Željka Cvijanović kaže da je ovo pokazatelj da su svi oni koji su se zalagali za povećanje akciza, bili u pravu.
"Naravno da nikom nije drago da uvodi bilo kakva dodatna opterećenja na bilo kojeg građanina. To je apsolutno tačno. Mi znamo da ćemo u konačnom zbiru, kada sve ovo uradimo i završimo znati zašto to radimo. A na ovaj način se pojačava perspektiva RS da se bolje pozicionira na ekonomskom planu”, kaže premijerka Cvijanović.
Dok se vi pozicionirate, odoše ljudi
Nevjerovatan je podatak da je preko 100 hiljada mladih ljudi otišlo iz BiH, pa nije jasno koje je to pozicioniranje BiH u odnosu na druge ekonomije. Iako je zabilježen rast BDP-a od 3 odsto to je za ekonomiju kakva je u BiH, nedovoljno.
“Imamo značajan pad likvidnosti i rast zaduženosti privrede. To moramo imati u vidu kada govorimo o narednoj godini”, kaže predsjednik Privredne komore RS, Borko Đurić naglasivši da je ipak bilo nekog privrednog rasta ali da je potrebno mnogo više da bi bilo efekta na kvalitet života. “Bez sedam do osam odsto privrednog rasta ne treba ni da govorimo o pristizanju onih koji su daleko odmakli ispred nas kada je rječ o ekonomiji”.
Rast najniže plate za osam evra
Simbolično, ali povećana je i najniža plata u RS, sa 395 na nevjerovatnih 410 maraka, što se odnosi na oko 16 hiljada nekvalikfikovanih radnika. Oni kvalifikovani u sve većem broju odlaze iz zemlje.
"Kinezi kada imaju stopu privrednog rasta od sedam odsto, nisu zadovoljni. Mi se hvalimo rastom od tri odsto, što je za našu ekonomiiju koja je najlošija u Evropi nedovoljno. Nema budućnosti bez veće stope privrednog rata i to nažalost vide ovi mladi koji glavom bez obzira napuštaju zemlju. Onda se pitam ako i dovedemo investitore, ko će u tim fabrikama raditi”, kaže Zoran Pavlović podsjetivši da odmah početkom godine stiže i tranša kredita MMF-a u iznosu 150 miliona maraka te da je pitanje koliko će tog novca u 2018. godini zaista biti usmjereno ka privrednom oporavku i jačanju realnog sektora a ne administracije, kao i koliko će zaista taj mehanizam koji je uspostavljen kroz ovaj Zakon o akcizama, biti transparentan.
Ko preživi…
I posljednje analize svjetskih agencija pokazuju da je ekonomija BiH najgora u Evropi. Od 138 zemalja BiH se nalazi na 107 kada je riječ o konkurentnosti.
“Činjenica je da smo i zvanično najsiromašnija zemlja u Evropi, da smo među najnepismenijim, najproblematičnijim i najkorumpiranijim. Povećanje nameta kroz cijenu goriva je bio samo završni udarac i demokratiji, i institucijama, i tom lažnom forsiranju ružičastog, ali i nekakvoj Reformskoj agendi, koja je tako ružičasto najavljena prošle godine kako će donijeti rasterećenje privredi i bolji standard građana. Neka nam je srećna akcizna izborna 2018, a o 2019. će pričati onaj ko ostane psihički zdrav”, zaključuje Cenić.