Džihad „Made in Kosovo“

Okidač za najveću akciju hapšenja na Kosovu, nakon rata 1999. godine, bio je grozan i varvarski: kosovski džihadista Lavdrim Muhadžeri, koji se u Siriji bori za "Islamski državu" (IS), na svom Fejsbuk profilu postavio je nekoliko fotografija na kojima se vidi jedan devetnaestogodišnjak, prije i nakon što mu je odsječena glava. Te fotografije objavili su gotovo svi kosovski listovi i internet portali, a javnost je bila šokirana. Predsjednica najmlađe evropske države, Atifete Jahjaga, odmah je najavila odgovarajuće mjere: „Kosovo neće biti sigurna luka za teroriste.“

Strah od terorističkih napada

Koliko je tačno kosovskih ekstremista i terorista trenutno u Siriji i Iraku nije poznato. Kosovska policija procjenjuje da bi moglo da ih bude između 100 i 200. Oficijelno se jedino zna da je proteklih sedmica na Kosovo stiglo najmanje 16 leševa iz Iraka i Sirije. Sumnja se da bi na Kosovu moglo da bude još nekoliko stotina islamskih ekstremista. „Prošle sedmice uhapsili smo 43 osobe za koje se sumnja da su ekstremisti. Istraga je u toku. Moguće je da će narednih dana biti još hapšenja“, kaže za Dojče vele portparol kosovske policije Baki Kelani.

Kosovski mediji javljaju da bi još najmanje 56 osoba moglo da bude uhapšeno. „Bezbjednosna situacija na Kosovu je stabilna“, kaže Kelani, ali mogućnost terorističkih akcija ne može se u potpunosti isključiti. „Ipak, policija i druge bezbjednosne strukture na Kosovu u stanju su da osiguraju stabilnost u zemlji“, ističe portparol policije.

Na Kosovu i u Albaniji raste strah od mogućih napada radikalnih islamista i terorista. Kosovski mediji navode da je opasnost od terorističkog napada postojala za vrijeme održavanja filmskog festivala „Dokufest“ (14.-24.08.2014) u Prizrenu, gdje se nalazi i baza u kojoj je smešteno 700 njemačkih vojnika. Nedavno je veliku pažnju privukla i poruka koju je uputio vođa džihadista Abu Bekr el-Bagdadi, koji je u vrijeme mjeseca Ramazana obznanio planove za „Islamski kalifat“. Objavljeni su na šest jezika: engleskom, njemačkom, francuskom, ruskom, turskom i albanskom.

Nepozvani „gosti“

Islamska tradicija na Kosovu stara je preko 500 godina. Od 1,8 miliona stanovnika na Kosovu više od 90 procenata su muslimani – skoro isključivo suniti. Još prije rata 1999. godine, na Kosovu je postojalo 560 džamija. Danas ih ima skoro 700. Islamska zajednica Kosova (Bashkesia Islame e Kosoves - BIK) važi za dobro organizovanu: „Sa punom odgovornošću kažem: sve džamije i imame imamo pod kontrolom“, kaže predsednik BIK-a, Naim Trnava u intervjuu za Dojče vele. Međutim, mnogo „gostiju“ je dolazilo spolja, jer je granica veoma otvorena. „Nakon rata svako je mogao da dođe i ode kada je želio. Tako je došlo do indoktrinacije dijela naše omladine“, objašnjava Trnava.

Razlog što mladi na Kosovu nasjedaju na radikalnoislamističku propagandu, analitičar Haki Abazi, predsjednik Fondacije Braće Rokfeler u Prištini, prije svega objašnjava teškom ekonomskom situacijom. Procjenjuje se da na Kosovu ima 40 odsto nezaposlenih, mnogi žive u siromaštvu i bez nade da će uskoro biti bolje.

Uticaj izvana

Zbog svega toga mnogi su podložni uticaju koji dolazi iz arapskih zemalja. One su nakon rata na Kosovu osnovale brojne nevladine organizacije. Prema najnovim medijskim izvještajima te organizacije su samo u posljednjih godinu dana iz Libije, Libana, Ujedinjenih Arpaskih Emirata i Saudijske Arabije, dobile finansijsku pomoć veću od 25 miliona eura. Organi bezbjednosti pretpostavljaju da se iza tih nevladinih organizacija kriju ekstremističke grupe.

Donedavno su na Kosovu bile četiri takozvane molitvene kuće, dakle privatno unajmljenih kuće koje su služile za molitve. Prema riječima Trnave, tamo su se okupljali predstavnici radikalnih grupa i njihove pristalice. To je jedan od razloga što je kosovska policija prije nekoliko dana zatvorila jednu od njih.

To je dio „beskompromisne borbe“ protiv ekstremista koju je najavila kosovska vlada. „Na Kosovu neće biti mjesta za ekstremizam, radikalizam i terorizam. Kosovo je slobodna i nezavisna zemlja koja će uz pomoć Evropske unije i SAD-a nastaviti da se bori za dobro protiv zla“, izjavio je premijer Hašim Tači u jednom intervjuu za Dojče vele.