Diplomatija uz podršku nosača aviona

Nosač, tačnije čitava grupa brodova koja prati američki nosač aviona „USS Hari S. Truman“ trebalo je da produži u vode Bliskog istoka, ali je američki ministar obrane Lojd Ostin naredio da on ostane u Sredozemnom moru. Jedan službenik Pentagona rekao je da „ta promjena odslikava ponovnu nužnost trajnog prisustva u Evropi“ i naglasio da je „neophodno na taj način zagarantovati saveznicima i partnerima naš angažman u kolektivnoj obrani“.

- pročitajte još: Rusija i Ukrajina: Kronika nikad objavljenog rata

Prije svih su se istočne članice NATO izuzetno zabrinute zbog značajnog gomilanja ruskih jedinica na granici prema Ukrajini. Širi se strah da bi Rusija mogla da napadne susjednu zemlju, iako Moskva negira da ima takve planove i odbacuje sve kritike zbog pokreta vojnih jedinica. Kijev i NATO optužuje je, međutim, za „provokaciju".

Moskva je doduše objavila i da su „vojne vježbe“ u blizini granice sa Ukrajinom „završene“, ali je dodala i da tamošnje vojne snage „ostaju u stanju visoke pripravnosti“.

U međuvremenu je i diplomatija ipak počela da djeluje i dogovoren je čitav niz susreta: 10. januara se u Ženevi sastaju predstavnici SAD i Rusije kako bi počeli razgovore o deeskalaciji sukoba, dva dana kasnije je planiran i susret predstavnika NATO i Rusije u Moskvi, a već sutradan, 13. januara, predviđeno je „savjetovanje“ predstavnika Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS) i Rusije.

Gdje je tu Evropska unija?

Brisel negoduje zbog činjenice da se razgovori prije svega vode između Moskve i Vašingtona: „Ako Moskva, kao što je najavljeno, od januara želi da razgovara o bezbjednosnoj arhitekturi i o garancijama za bezbjednost, to onda nije tema koja se tiče samo Amerike i Rusije“, izjavio je predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel za njemački list „Velt“. „Evropska unija mora da prisustvuje tim pregovorima. Oni imaju jedino smisla ako su tijesno koordinisani i ako u njima učestvuje i EU. Mi ne želimo da budemo samo posmatrači koje ostavljaju po strani, dok se odlučuje preko naših leđa.“

Iako će to što SAD ostavljaju nosač aviona u Sredozemnom moru Rusija bez sumnje da proglasi za „provokaciju“, ta odluka Pentagona manje počiva na vojnoj sili samo jednog nosača aviona. Ona se može tumačiti i željom da, kad već raste napetost, Vašington želi da „drži prst na obaraču“ kako kriza ne bi postala još veća zbog eventualne samostalne akcijom neke pojedine članice NATO. Jer, nema sumnje da su Baltičke zemlje, a naročito Poljska, veoma nervozne ali i iz Njemačke dopiru inicijative koje bi lako mogle dodatno da pogoršaju situaciju.

- pročitajte još: Baltičke države između zabrinutosti i nade

Opasne samostalne inicijative

Tako se recimo budući lider opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc založio za to da Njemačka „razmisli“ da isporuči oružje Ukrajini kako bi ova zemlja bila spremna za samoodbranu. To se čuje i iz nekih krugova u sadašnjoj vladajućoj koaliciji: uoči izbora jedan od lidera Zelenih, sadašnji ministar privrede Robert Habek, zalagao se za vojnu pomoć Kijevu.

Za ambasadora Rusije u Berlinu Sergeja Nečajeva tako nešto je apsolutno neprihvatljivo: „Vojna pomoć Ukrajini je, s naše tačke gledišta, apsolutno štetna i pogrešna. Svi koraci u tom smjeru bili bi kontraproduktivni“, izjavio je ambasador za njemačku agenciju dpa. „Takva razmišljanja još jedan su dokaz da su Rusiji potrebne garancije za njenu bezbjednost i tražimo da te garancije budu u obliku koji bi bio utemeljen u međunarodnom pravu.“ Kremlj je izuzetno zabrinut zbog sve većeg širenja NATO-a prema istoku, a prijem Ukrajine u taj vojni savez za Moskvu je potpuno neprihvatljiv.

ml/sti/aš (dpa, rtr, afp)

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu