"BiH mora da dobije jasnu perspektivu članstva u EU"

Novi evropski pristup BiH ne smije da bude zasnovan samo na riječima i dobrim namjerama, već na stvarnim, konkretnim i efikasnim djelima čiji će cilj biti približavanje BiH EU.

Odluka da se pored nastavka podrške BiH na njenom putu ka EU ojača evropsko prisutvo u toj zemlji i da se budućem jedinstvenom evropskom predstavniku dodjeli i novi paket „ovlašćenja i instrumenata“ predstavlja početak novog evropskog pristupa situaciji u BiH. Iako je Unija već imala dosta učešća u BiH, realnost je da je cijeli proces, od formiranja institucija vlasti preko neophodnih reformi u zemlji u zastoju. Zato Evropa i predlaže novu strategiju za budućnost. Istovremeno postavlja se pitanje: Da li će novi evropski predstavnik uz novi paket ovlaštenja uspjeti da podstanke neophodne promjene u BiH?

„Dobro je da bude postavljen predstavnik EU. Ali, on mora da ima više nadležnosti nego trenutna Kancelarija visokog predstavnika i mora uspjeti da se bavi interesima svih grupacija u zemlji. Ako Evropska unija ne može da govori 'jednim glasom', i ako budući predstavnik i pored više nadležnosti bude stalno morao da gleda da li ima podršku svih 27 zemalja članica ili ne, to će biti veliki problem“, izjavila je za Dojče vele Emine Bozkurt, zastupnica za BiH pred grupom socijal-demokrata u Evropskom parlamentu.

Konkretne akcije efikasnije od sankcija?

U Briselu najavljuju da bi se među instrumentima budućeg evropskog predstavnika u BiH mogao naći i set restriktivnih mjera za one pojedince ili grupe koji podrivaju suverenitet i bezbjednost zemlje i implementaciju Dejtonskog sporazuma. I predsjednik Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope, Mevlut Čavušoglu, najavio je razmatranje takvih mjera ukoliko ne dođe do napretka u BiH. Evropska paralmentaraka, Emine Bozkurt, za Dojče vele kaže da sankcije mogu biti jedan od instrumenata, ali da ona ne očekuje konkretnu akciju u tom pravcu, bar ne za prvo vrijeme.

„Ljudi koji su izabarani u BiH izabrani su na demokratski način, a restriktivne mjere se mogu iskoristiti ukoliko postoji kršenje ili prijetnja suverenitetu, solidarnosti i miru zemlje. Veliko je pitanje da li te mjere mogu da budu funkcionalne. Ono što EU mora da pokaže u ovom trenutku jeste više konkretnih akcija povodom reformskog procesa koji zaostaje u zemlji.“

Radom do jasne perspektive za članstvo u EU

Iako ističe da se u BiH više od 80 odsto građana izjašnjava da želi da bude dio EU, Bozkurt kaže da u tom pravcu nema konkretnih djela i da su u ovom trenutku više od 30 reformi neophodnih za evrointegracije BiH blokirane. Prema njenim riječima, ako BiH namjerava da podnese aplikaciju za kandidaturu, i da taj zahtijev u Briselu bude ozbiljno prihvaćen neophodno je provesti ustavne reforme, u skaldu sa presudom Evropskog suda i donijeti zakon o državnoj pomoći.

„Ono što BiH mora prvo da uradi jeste da formira novu vlast na svim nivoima i to što je moguće brže. Zadovoljavajuća primjena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju takođe je ključna za vjerodostojno članstvo, kao i navedene krucijalne reforme koje bi vodile ka ozbiljnom zahtjevu za kandidaturu.“

Emine Bozkurt zaključuje da građani BiH žele u EU te da nakon što ta zemlja ispuni potrebne kriterijume i uslove BiH mora od EU da dobije jasnu i fer perspektivu članstva.

Autorica: Marina Maksimović

Odg. urednik: Svetozar Savić