AfD želi da osnuje evropsku stranku

„Ova EU mora da umre da bi prava Evropa mogla da živi", kazao je Bjern Heke na konferenciji Evropske partije u Magdeburgu prije godinu dana. A u njegovoj stranci, Alternativi za Njemačku (AfD), tim evropskih poslanika i članova odbora trenutno vrijedno radi, prema informacijama njemačkih javnih RTV servisa WDR-a i NDR-a, kako bi izvukao finansijske koristi od „stare“ EU.

U tu svrhu treba osnovati novu stranku koja će raditi na evropskom nivou, takozvanu Evropsku stranku. Do sada je AfD samo dio frakcijske zajednice na nivou EU. Evropske stranke se sastoje od nacionalnih partija u nekoliko država članica. Druge velike evropske grupe u Evropskom parlamentu takođe su osnovale takve stranke. Prednost za stranke je što mogu da dođu do javnog novca na evropskom nivou.

Za veće evropske stranke, iznos može biti i dvocifreni milionski. I AfD je očigledno bacio oko na finansiranje, kao što pokazuju dokumenti dostupni WDR-u i NDR-u. Pored toga, planirano je osnivanje evropske partijske fondacije.

Javni novac je uvijek ranije bio kritikovan

AfD žuri da osnuje novu stranku jer želi da ispoštuje rokove za budžet za 2025. godinu. Tako barem stoji u odluci Saveznog izvršnog odbora. To još mora da odobri Konvencija AfD-a, formalno najviše partijsko tijelo, čija je sjednica zakazana za sredinu septembra. Zahtjev za priznavanje Evropske stranke i korišćenje budžeta za narednu godinu EU mora da primi do kraja septembra. Odluku o tome da li će i koliki će tada biti grantovi iz budžeta EU donijeće Evropski parlament.

Iznenađujuća je i činjenica da AfD sada želi da dobije javni novac u Evropi preko sopstvene stranke jer su se najviši funkcioneri od osnivanja partije više puta izjašnjavali protiv dobijanja javnog novca. Njihov argument: stranka treba da bude nezavisna. Na primjer, bilo je kritika javnih subvencija za partijske fondacije. U međuvremenu, Fondacija Desiderius Erasmus, bliska AfD-u, takođe je tražila javna sredstva.

Saradnja sa ekstremno desnim partijama

Da bi mogli legalno da osnuju evropsku stranku, predstavnici AfD-a su, očigledno u konsultaciji sa partijskim vrhom, sredinom avgusta u svojoj saveznoj kancelariji u Berlinu osnovali udruženje pod nazivom „Evropa suverenih nacija – ESN e.V. Ovo je i naziv nedavno osnovane nove AfD grupe u Evropskom parlamentu, koju trenutno čini 25 poslanika iz osam država EU, uključujući 14 iz AfD-a.

Članovi uključuju nekoliko ekstremno desničarskih partija, kao što su Preporod iz Bugarske, Konfederacija iz Poljske i Reconquête iz Francuske. Očigledno je plan da oni uđu u novu Evropsku stranku. Kao evropska stranka biće priznate samo one koje su dobile najmanje tri odsto glasova u najmanje četvrtini država članica. Ovaj kriterijum bi ispunili AfD i njeni eventualni partneri.

Posvećenost vrijednostima EU

Pored dva lidera stranke Tina Krupale i Alis Vajdl, članovi osnivačke asocijacije su blagajnik AfD-a Karsten Hiter, kao i evropski poslanici Mark Jongen, Alekander Jungblut i Alekander Sel. Tu je i nekoliko zaposlenih poslanika Bundestaga. WDR i NDR su imali uvid u statut i dnevni red Izvršnog odbora stranke AfD. Ovo pokazuje planiranu simboliku - "plavo drvo masline sa slovima" - i dalje detalje o osnovama rada.

„Asocijacija služi umrežavanju i saradnji političkih udruženja, kao i udruživanju izabranih zvaničnika na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou iz država članica Evropske unije i trećih zemalja koje slijede zajedničke političke ciljeve i podržavaju politički program“, stoji u statutu. U pozivnom pismu na osnivački sastanak takođe se ističe da politički program mora „apsolutno“ da sadrži posvećenost vrijednostima EU. Prema statutu, ovo uključuje i ljudsko dostojanstvo. A AfD je u Njemačkoj pod prismotrom Kancelarije za zaštitu ustava zbog osnova sumnje da svojim izjavama udara na ljudsko dostojanstvo.

Napusti ID-frakciju

AfD je godinama bio član frakcije Identitet i demokratija (ID) u Evropskom parlamentu, koja okuplja partije desnice i ekstremne desnice i takođe osnovala stranku. AfD je već ranije dobijao sredstva na ovaj način. Takođe je bio član ID stranke godinu dana. Ali otkako je otišao odatle, bio je prinuđen da se reorganizuje: neposredno prije evropskih izbora, morao je da napusti prethodnu frakciju Identitet i demokratija zbog opsežnih optužbi protiv njena dva glavna kandidata za evropske izbore, Maksimilijana Kraha i Petra Bistrona.

Očigledno je da je vodeća francuska desničarska političarka Marin Lepen dugo pozivala lidere AfD-a na deradikalizaciju. Na kraju, odlučujući faktor je bio Krahov intervju, u kojem nije jedina Lepen videjla trivijalne izjave o SS-u. Krah to negira. Bilo je i oštrih kritika na račun drugog evropskog kandidata: Petra Bistrona. Nedavno je bio pod istragom, između ostalog, zbog sumnje za pranje novca i podmićivanje u vezi sa ruskom mrežom uticaja. Bistron to smatra kampanjom. Međutim, AfD više nije dozvolio da se njegova dva vodeća evropska kandidata pojave u predizbornoj kampanji. 

Kakvu su ulogu odigrali kontroverzni političari?

Utoliko je upečatljivije što je Petr Bistron, od svih ljudi, imenovan u dokumentima. U dokumentima se pojavljuje i drugi političar koji je takođe interno i spolja kontroverzan: Frank Paseman, bivši poslanik Bundestaga iz Magdeburga, koji je izbačen iz stranke 2020. godine zbog optužbi za antisemitske izjave. Paseman je godinama bio i neformalni finansijski menadžer formalno raspuštene desničarske ekstremističke mreže.

Prema informacijama WDR-a i NDR-a, Savezni izvršni odbor je između ostalih tražio izjave Bistrona i Pasemana „da li i ako jesu, iz kog razloga i ako da u čije ime su vodili pregovore sa mogućim evropskim partnerskim partijama AfD-a o osnivanju nove evropske stranke“.

Bistron negira bilo kakvu umiješanost i ističe da nema nikakve veze sa tim. Paseman nije bio dostupan za komentar na pitanje. AfD takođe nije reagovao.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu